Мања слова Већа слова РСС
>

Саопштење: Третман вода најважније и најскупље питање Поглавља 27.

Саопштење: Третман вода најважније и најскупље питање Поглавља 27.
Датум објаве: 01.11.2018 14:54 | Аутор: Министарство одрживог развоја и туризма

Испис Штампај страницу


Министарство одрживог развоја и туризмаМинистарство одрживог развоја и туризма
Министарство одрживог развоја и туризмаМинистарство одрживог развоја и туризма
„Третман отпадних вода и очување квалитета воде најскупљи су дјелови Поглавља 27. које се тиче животне средине, а које би требало да буде отворено до краја ове године и за чије ће спровођење Црна Гора имати велику подршку Европске уније“, поручено је са Међународне конференције о водоснабдијевању и третману отпадних вода која се одржава у Петровцу.

Амбасадор Републике Њемачке у Црној Гори Роберт Вебер казао је да је ово изузетно битна фаза приступања гдје се очекује отварање Поглавља 27. „Никако нијесте усамљени у том процесу, добијате подршку јер је то огроман задатак, заштита животне средине тражи много новца али и пуно знања тако да смо у ЕУ спремни да прузимо подрску”, казао је амбасадор Вебер додајући да су посебни изазови на приморју. 

Он је истакао да је велики проблем то што се губи много питке воде у водоводним мрежама те да Европска унија подржава изградњу колектора, посебно на приморју и у Главном граду. Амбасадор Вебер истакао је да је њемачка КФW банка до сада опредијелила 226 милиона за рјешавање укупне водопривреде, а 35 милиона је намијењено само за Подгорицу. 

Министар одрживог развоја и туризма Павле Радуловић подсјетио је да је Црна Гора донијела око 50 закона хармонизованих са ЕУ прописима, преко 200 подзаконских аката и 15 Стратегија које уређују секторске политике из области животне средине, као и да је потврђено око 40 међународних конвенција. 

Према ријечима министра посебан фокус био је на изградњи модерних постројења за управљање отпадним водама и отпадом, заједно са изградњом савремене водоводне и канализационе мреже у свим црногорским градовима. 

„Оно што се у европском свијету подразумијева ми, морамо признати, тек посљедњих година добијамо у свим црногорским градовима. Питање хигијене једна је од основних одлика цивилизованог човјека, а питање уредности средине у којој живи одлика развоја земље и за мене – љубави према држави”, казао је министар Радуловић.

Искорак у Црној Гори направили су инфраструктурни пројекти који олакшавају зивот и становништву и милионима туриста који посјете Црну Гору. Министар је навео двије регионалне депоније неопасног отпада у Подгорици и Бару, два рециклажна центра у Подгорици и Херцег Новом, четири постројења за обраду отпадних возила, двије трансфер станице у Котору и Жабљаку, постројење за третман био-отпада у Котору, девет рециклажних дворишта, два постројења за обраду медицинског отпада, постројење за третман процједних вода на депонији „Ливаде“ у Подгорици.

„Поред завршене санације неуређеног одлагалишта „Чарково поље“ на Жабљаку и „Вртијељка“ на Цетињу, до краја ове године очекује се завршетак дуго очекиване санације депоније Васове воде у Беранама, као и завршетак радова на депонијама у Бару и Шавнику, а до краја године очекује се завршетак изградње постројења у Пљевљима и Беранама. Стварамо предуслове за сличне системе у Даниловграду и Главном граду”, казао је Радуловић. 

Он је истакао да сваки развој са собом носи једно од најсложенијих дилема данас - како наћи равнотежу између брзог економског развоја и очувања животне средине, те да је Црна Гора која је заштитила 13 одсто територије веома посвећена овом питању. Министар се посебно осврнуо на питање заштите Таре. 

„Молим грађане и све људе добре воље да помогну миленијумске пројекте ове државе. Ауто-пут се гради на бенефит свих нас. Ауто-пут ће каснити због еколошких разлога, због заустављања изградње једне од његових стопа. Врло смо ригидни и ригорозни - 154 дана је била заустављена градња док се не испуне сви еколошки стандарди. Не знамо чему и зашто се овакви разговори воде, покушали смо на техничком нивоу да докажемо и објаснимо, међутим не наилазимо на разумијевање”, казао је министар. 

Предсједник Удружења за унапређење водоснабдијевања, третман и одвођење отпадних вода Црне Горе Милош Ражнатовић казао је да по том питању морамо бити свјесни својих недостатака како би направили што квалитетнији систем.

„Уколико будемо одлучни и искрени у нашим напорима да направимо добру инфраструктуру и очувамо здраву средину, ову земљу ћемо оставити у бољем стању него што смо је затекли за наше нове генерације”, казао је Ражнатовић. 

Шефица сектора за политику, Делегација Европске уније у Црној Гори, Пламена Халачева подсјетила је да водоводна инфраструктура још није на задовољавајућем нивоу јер око 40 одсто становништва није приклучено на канализациону мрежу. Истичући да је ЕУ уложила око 21 милион у ову област, оцијенила је да се за инфраструктуру и природно окружење морају наћи модели који су одрживи. 

Стална представница УНДП-а у Црној Гори Фиона Меклуни упозорила је на важност бављења водом јер утиче на све сфере живота. 

„Црна Гора се суочава са притиском на инфраструктуру и треба направити реалне капацитете како би се сви опслужили и грађани и туристи а то је изазов за водоводна предузећа”, истакла је Меклуни.

Државни секретар у Министарству одрживог развоја и туризма и главни преговарач за Поглавље 27. Саша Радуловић казао је новинарима да је ово најважније поглавље јер уређује сам живот. 

„Посвећени смо отварању Поглавља 27. и истичем да је државна администрација урадила све што је од нас тражено. Вјерујем у снагу нашег пријатељства са ЕУ и да ће земље чланице дати зелено свјетло за нашу преговарачку позицију”, истакао је Радуловић. 

ВОДА И НАВИКЕ:

Министар Радуловић је током свог излагања истакао да су поред свега наведеног неопходне промјене животних навика, јер пластичне кесе које користимо често заврше у коритима ријека и на гранама дрвећа. „Далеко смо још од свијести да приликом прања зуба затворимо воду, дакле бахатост је оставити пијаћу воду толико дуго да тече. Према нама у Црној Гори природа је била веома издашна кад је вода у питању али ми морамо бити скромни у узимању само онолико колико нам је потребно за живот”, казао је он. 

На промјену свијести као неопходности да би се сацувала природа посебно је указао и њемачки амбасадор Вебер: „Ми сви много очекујемо од Владе и институција, од ЕУ али сваки појединац је одговоран за животну средину, свако треба да има ту свијест да својим потрошачким навикама може да да допринос. Ово је мој апел, не само тражити од Владе (што је легитимно) него запитати се колико воде трошимо, јер је то ресурс који је довољно присутан али га имамо све мање”. 

Видео материјал доступан је на www.мама-цг.цом