Мања слова Већа слова РСС
>

Интервју министра Бранимира Гвозденовића за Дневне новине: Преговори о животној средини са ЕУ најскупљи али и најзахтјевнији

Интервју министра Бранимира Гвозденовића за Дневне новине: Преговори о животној средини са ЕУ најскупљи али и најзахтјевнији
Датум објаве: 22.08.2016 11:58 | Аутор: Министарство одрживог развоја и туризма

Испис Штампај страницу


Преговори за поглавље 27 Животна средина и климатске промјене биће једни од најзахтјевнијих у процесу приступања Европској унији (ЕУ), али и најскупљих јер ће примјена усвојених стандарда изискивати велика финансијска средства, саопштио је министар одрживог развоја и туризма Бранимир Гвозденовић. Он је, у интервјуу за Дневне новине, казао да це само у пречишћавање комуналних вода Црна Гора морати да до 2035. уложи 550 милиона еура.

ДН: Црна Гора је недавно испунила услов за отварање преговора у оквиру поглавља 27 Животна средина и климатске промјене. Када очекујете отварање преговора?

Гвозденовић: Влада је крајем јула усвојила Стратегију за преношење, спровођење и примјену правне тековине ЕУ у области животне средине и климатских промјена с акционим планом за период 2016-2020, чиме су створени предуслови за отварање преговора с ЕУ у области животне средине. Пред нама је сад техницки посао писања И усаглашавања преговарачке позиције с ЕК, након чега очекујемо позив предсједавајућег ЕУ за отварање преговора за ово поглавље.

ДН: Има ли Црна Гора администрацију довољно способну да спроведе све обавезе које ће преузети преношењем прописа ЕУ за области животне средине и климатских промјена?

Гвозденовић: Посао у оквиру 27. поглавља није посао једне институције вец 33 институције, које су идентификоване као надлежне за поједина питања у оквиру поглавља, а које су учествовале у процесу израде стратегије за ово поглавље и које су се обавезале да спроводе мјере дефинисане документом. Најважнију улогу поред Министарства одрживог развоја и туризма, имаће Министарство финансија због обезбјеђивања неопходних финансијских средстава за спровођење стратегије и Министарство пољопривреде и руралног развоја као надлежно за политику у области вода. На нивоу Владе имамо јако добар тим који је радио на изради Стратегије за 27. погавље и значајно унаприједио капацитете, а који чини 50 струцњака из свих надлежних државних институција. До 2020. године планирали смо институционално јачање кроз повецање броја људи који се баве овим питањима као и обезбјеђивањем додатних обука неопходних за примјену прописа ЕУ које смо пренијели или ћемо пренијети кроз домаће законодавство. Посебан изазов представљаће јачање капацитета на локалном нивоу, јер у 23 општине тренутно имамо 27 запослених који се баве свим питањима животне средине. Поред тога, важно је да ојачамо капацитете инспекцијског органа без којег је немогуце обезбиједити адекватну примјену прописа. Познато је да у Црној Гори имамо само седам еколошких инспектора, што је недовољно за контролу спровођења закона. У том смислу Влада сада има јасан план јачања капацитета за све институције које се баве животном средином, а посебно инспекцијских служби.

ДН: Шта је Влада, односно ресорно министарство, планирало да ради по питању управљања и третмана отпада?

Гвозденовић: Влада је 2015. године усвојила Националну стратегију управљања отпадом до 2030. и Државни план управљања отпадом за период 2015-2020. У складу с тим документима, који се темеље на европским принципима управљања отпадом, започете су активности за реализацију изградње рециклажног центра на локацији "Можура" у Бару, трансфер станица у општинама Плужине, Шавник, Жабљак, Андријевица и Мојковац, постројења за третман оцједних вода на депонији Ливаде у Подгорици, санације неуређених одлагалишта Васове воде у Беранама, Цафе у Општини Бар, Вртијељка у пријестоници Цетиње, Царково поље у Општини Жабљак. Црна Гора мора имати исте циљеве као ЕУ у области управљања отпадом, што знаци да морамо обезбиједити висок степен рециклаже свих врста отпада које се могу поново употријебити, прије свега биоразградивог отпада, пласитке, картона и папира итд. Општине су дужне да успоставе сакупљање и третман комуналног отпада у складу са стандардима ЕУ, тако да до 2035. Црна Гора на депонијама одлаже само веома мали проценат отпада који се не може више искористити. У складу с тим, мора се обезбиједити потребна инфраструктура и успоставити порески и финансијски механизми који ће подстаци реализацију тог циља. Паралелно са тим морамо радити на санацији нелегалних депонија које су створене усљед неодговорног односа према животној средини и здрављу људи. Такође, успјешно третирање отпада захтијева, прије свега, едукацију свих слојева друштва о правилном поступању с отпадом. Улога грађења новог модерног система сакупљања и третмана отпада. У том дијелу Влада це пружити подршку локалној самоуправи за спровођење едукативних програма који ће допринијети одговорном односу грађана према средини у којој живимо.

ДН: Шта ће се радити у области управљања водама и на рјешавању третмана комуналних отпадних вода?

Гвозденовић: Прописи ЕУ за област вода су обимни и тешки, а њихова примјена је изузетно скупа. Као што сам вец поменуо, посебан изазов представљаће Директива ЕУ која се односи на третман комуналних отпадних вода због високих улагања у комуналну инфраструктуру. Тако да ће Црна Гора фазно радити на успостављању примјене ове директиве. У првој фази, до 2020. године, планирамо усклађивање закона, уз изградњу приоритетне инфраструктуре. Крајњи циљ је да 2035. године испунимо све стандарде ЕУ, тако да сакупљамо и прецишћавамо комуналне отпадне воде за 95 одсто становништва, што је преко 30 одсто повећања у односу на тренутно стање. Планирано је да се у ову област уложи 550 милиона еура до наведеног рока. Влада је до сада спровела пројекте у тој области у вриједности од 200 милиона еура, док смо око 100 милиона еура вец ангажовали. Недавно смо из Западнобалканског инвестиционог оквира обезбиједили грант од 540.000 еура за израду пројектне документације за девет пројеката у разним општинама. Такође, смо обезбиједили грант од 1,1 милион еура за пројекат изградње постројења за прецишћавање сакупљених комуналних отпадних вода у Подгорици. Имајуци у виду да је туризам једна од најзначајнијих економских грана важно је истаћи да ћемо до краја 2020. имати ријешено питање третмана комуналних отпадних вода у скоро свим општинама на приморју. Кад је у питању снабдјевеност водом за пице тренутно је снабдјевено 75 одсто становништва, а циљ нам је да то буде 99 одсто, што планирамо да постигнемо до 2025. Процјена је да ће инвестициони трошкови за унапређење водоснабдијевања износити 71 милион еура. Поред инвестиционих трошкова, имаћемо и оперативне трошкове који се односе на управљање и одржавање водоводне инфраструктуре, тако да ће укупан трошак до 2025. за Директиву за воду за пиће исносити 140 милиона еура.

ПОДСТИЦАЊЕ БИОЛОШКЕ РАЗНОВРСНОСТИ

ДН: Како ће Црна Гора достићи стандарде ЕУ у области заштите природе?

Гвозденовић: За ову област прописи ЕУ су посебно важни. ЕУ често истиче да имају највеће стандарде у свијету кад је у питању заштита природе и изузетно добро очуван биодиверзитет. С друге стране, узимајући у обзир посебност и разноврсност црногорске природе, циљ је да Црна Гора у потпуности испуни захтјеве ЕУ за ову област до 2020, што ће коштати 19 милиона еура. До тада ће Црна Гора прецизно, на основу науцних података, утврдити локације које су посебно важне за опстанак највриједних и најугроженијих биљних и животињских врста које ту живе, и након приступања ЕУ те локације постаће дио европске мреже заштићених подручја НАТУРА 2000. Оно што је важно истаћи јесте да ће за та подручја важити посебна правила, што не значи да ће на тим мјестима бити забрањена људска активност, али це све активности бити усмјерене на одржавање и подстицање биолошке разноврсности. У одређеним ситуацијама кад се те локације буду нашле на приватном земљишту, приватник ће такође бити у обавези да с тим дијелом имовине управља на посебан нацин, тако да се не угрози или наруши еколошка вриједност те локације. Биће строго забрањено намјерно заробљавање, убијање или скупљање појединих дивљих биљака и животиња, осим из добро оправданих разлога попут заштите здравља људи.

ФОКУС НА ПРОПИСИМА КОЈИ ЋЕ СЕ КАСНИЈЕ ПРИМИЈЕНИТИ

У преговарачкој позицији јасно ће се објаснити начин на који Црна Гора намјерава да преузме и успостави примјену прописа ЕУ за ово поглавље, уз опис способности администрације на државном и локалном нивоу да те обавезе спроведе. Посебан фокус биће на оним прописима који су техницки и финансијски најзахтјевнији и чија примјена неће бити успостављена на дан приступања ЕУ него це нам бити потребно додатно вријеме да бисмо достигли европске стандарде. То су прописи за чију примјену морамо обезбиједити велика финансијска средства и углавном се односе на изградњу комуналне инфраструктуре. На примјер, Црна Гора ће у потпуности примјењивати Директиву о третману комуналних отпадних вода и Директиву о депонијама 2035. године, казао је Гвозденовић.