Мања слова Већа слова РСС
>

Интервју министра Бранимира Гвозденовића за дневни лист Побједа, поводом Закона о регуларизацији неформалних објеката

Интервју министра Бранимира Гвозденовића за дневни лист Побједа, поводом Закона о регуларизацији неформалних објеката
Датум објаве: 11.09.2016 14:18 | Аутор: Министарство одрживог развоја и туризма

Испис Штампај страницу


Министар туризма и одрживог развоја Бранимир Гвозденовић оцјењује у разговору за Побједу да ће примјена Закона о регуларизацији нелегално саграђених објеката донијети вишеструку корист и за државу и за локалне управе и што је најважније, за црногорске грађане. Основни циљ доношења закона је увођење у правни систем бесправно саграђених објеката при чему исти треба да задовоље стандарде планирања и услове изградње у сеизмички ризичним подручјима. Закон, дакле, не предвиђа рушење кућа, већ њихово правно регулисање. Вишеструка је корист овог закона: држава, односно општине, добијају уређен систем већ изграђених објеката и са њима повезане инфраструктуре, укључујући редовне приходе од истих; грађани добијају "чисте'' папире за своје објекте, чија ће вриједност бити увећана 30-40 одсто; добијају боље прилазе кућама и школама, паркове, уређене улице, истиче министар Гвозденовић.

ПОБЈЕДА: Што тачно подразумијева легализација, а што регуларизација објеката?

ГВОЗДЕНОВИЋ: Легализација је рјешавање правног статуса објекта, са аспекта имовинско правних односа, анализе статике и сеизмике, односно провјере грађевинских стандарда, плаћања законом предвиђених накнада, доношење рјешења и упис истог у катастар непокретности. Регуларизација представља крајњи циљ овог комплексног пројекта, усклађивање изгледа објекта са смјерницама планског документа, која се завршава издавањем рјешења о регуларизацији и брисањем забиљежбе из катастра непокретности да је објекат изграђен без грађевинске дозволе. Значи, оно што желимо је да овај процес буде видљив и да сви имају користи. Овдје посебно мислим и на легалне градитеље, јер ће се улагањем у комуналну инфраструктуру обезбиједити квалитетнији животни услови за све. Сматрамо да спровођење закона и коначно увођење бесправно изграђених објеката у систем, постиже на одређени начин постулат једнакости у односу на оне који су градили у складу са законом, а средства прикупљена у процесу ће се користити за унапређење услова живота, те ће бенефите имати читава заједница.

ПОБЈЕДА: Били сте ресорни министар за ову област и 2009. и 2010. године. Дио јавности ове године након обнове независности посебно истиче као вријеме "цвјетања" дивље градње. Како то коментаришете?

ГВОЗДЕНОВИЋ:Можда је то перцепција јавности. Али, баш у том периоду ударени су темељи за кажњавање бесправне градње!
Управо 2008. године је у казнени систем државе уведено кривично дјело грађење без грађевинске дозволе, односно супротно грађевинској дозволи. Прикључење на техничку инфраструктуру и бесправна градња подигнути су на ниво друштвено опасног дјела. Исте године донијет је Закон о уређењу простора и изградњи објеката, те створени законски услови за формирање инспекције заштите простора, донијет је Просторни план Црне Горе за период до 2020. године као и Просторни план посебне намјене за зону Морског добра. Такође, од стране овог Министарства инициран је и реализован ЛАМП пројекат - Пројекат земљишне администрације и управљања, са задатком да поред тачне и ажурне евиденције простора и објеката у простору помогне израду планске документације у оним локалним самоуправама које нијесу у стању да такав задатак самостално реализују. У циљу убрзања процеса прибављања грађевинских дозвола, што је, између осталог, означен као један од генератора бесправне градње, спроведене су реформе којима је скраћено вријеме издавања грађевинске, односно употребне дозволе...

ПОБЈЕДА: Што ће се десити уколико нелегални градитељи искажу мало интересовање за поступак регуларизације?

ГВОЗДЕНОВИЋ: Предлогом закона предвиђен је рок од 270 дана за подношење захтјева, што је, вјерујемо, више него довољно. Може се очекивати да се одређени број грађана неће пријавити, а у тим случајевима предвиђено је плаћање посебне годишње накнаде. Такође, сходно Закону о порезу на непокретности општине су дужне да спроводе мјере пореске дестимулације нелегалних градитеља да задрже статус кво својих објеката. Тачније, Законом о порезу на непокретности предвиђено је увећање пореске стопе за објекте изграђене супротно закону: за 50 одсто за објекте основног становања и чак до 100 одсто увећање пореске стопе за секундарне објекте, резиденцијалне или пословне. Примјеном ових мјера нелегални градитељи ће се стимулисати да уђу у процес, јер висина пореза и осталих накнада биће кумулативно већа од износа предвиђеног процесом регуларизације. Другим ријечима, пројекат је конципиран тако да заправо нема логике да не уђете у процедуру, јер ћете, и ако останете ван њега, бити у обавези да плаћате сличну или већу суму новца. А притом нећете добити ништа.

ПОБЈЕДА: На који начин ће бити постављени финансијски захтјеви према грађанима и евентуално олакшано њихово учешће у пројекту?

ГВОЗДЕНОВИЋ: За објекте примарног становања предложено је плаћање накнаде за комунално опремање у 240 рата, а за остале у 120. Поред ове обавезе, предвиђено је плаћање и накнаде за легализацију у износу од 20 одсто од износа утврђене комуналне накнаде. Но, од ње су изузети објекти примарног становања. Мотив увођења ове накнаде јесте кажњавање оних који су градили супротно закону, а нијесу градили кров над главом. Читав пројектни систем је постављен тако да се уклопи са већ постојећим механизмима имплементације због економичности и ефикасности, те да ради у корист грађана, а никако против њих.

ПОБЈЕДА: Како ћете обезбиједити надзор над његовим спровођењем и избјећи селективност?

ГВОЗДЕНОВИЋ: Донијели смо закон који, као уосталом и сви у држави, мора бити једнак за све. Надзор над спровођењем неће бити једноставан, али је неопходно да све надлежне институције имају на уму да је селективност недопустива. Постоје одредбе које дефинишу надзор над спровођењем закона који је у надлежности овог Министарства, док је инспекцијски надзор у надлежности Управе за инспекцијске послове, односно Инспекције заштите простора. У овој инспекцији запослено је 17 инспектора, укључујући и главног инспектора. Цијеним, имајући у виду значај овог питања, да је за квалитетан инспекцијски надзор у овој области потребно повећати број извршилаца.

ПОБЈЕДА: Овим законом је предвиђено да се временом укида накнада за комунално опремање грађевинског земљишта, што је био један од извора прихода општина. Да ли ће то довести у питање њихову фискалну одрживост?

ГВОЗДЕНОВИЋ: Напротив. Тачно је да ће се накнада за комунално опремање грађевинског земљишта постепено укидати, до 2021. године, али ће се због унапређења финансија на локалном нивоу, повећати порез на непокретности, као порез који има најнижи негативан ефекат на привредни раст и запосленост. До укидања накнада, утврдиће се критеријуми и лимити за њихов износ, чиме ће се оставити простор општинама за консолидацију и надомјештање прихода. Приходи који ће бити сакупљени током процеса имају прецизну намјену: везани су за локацију - мјесну заједницу на којој су изграђени а новац ће се улагати у локалну инфраструктуру, уређење простора и повећање квалитета живота, на подручју те мјесне заједнице...

ПОБЈЕДА: Да ли имате процјену колико ће држава, односно општине приходовати од примјене овог закона?

ГВОЗДЕНОВИЋ: Процјењујемо да ће од наплате комуналних накнада приход јединицама локалне самоуправе бити више стотина милиона еура и имамо велику одговорност да их правилно уведемо у крвоток привреде. Такође, ови објекти ће увођењем у катастар непокретности постати обвезници пореза на непокретност, што ће додатно допринијети годишњем увећању прихода и до више десетина милиона еура. Тенденција је да годишње накнаде не могу бити ниже од нивоа прикупљених средстава по основу увећаног пореза за објекте изграђене супротно закону.

ПОБЈЕДА: Какав ће бити статус објеката у заштићеним зонама?

ГВОЗДЕНОВИЋ: Новим предложеним рјешењем није омогућена легализација објеката у заштићеним зонама. Просто је уважено чињенично стање, како би закон било могуће имплементирати. Ти објекти неће бити легализовани, већ ће добити статус привремених објеката и плаћати посебне накнаде држави до трајног рјешења свог статуса. Њихов привремени статус је везан за план привремених објеката који ће бити орочен на три године. Објекти у заштићеним зонама ће морати да обнављају свој статус у складу са прописаним процедурама за привремене објекте, до коначног рјешења које може бити и уклањање објекта. Национални паркови, као највреднији простори Црне Горе, изузети су од имплементације овога закона. Но, питање је да ли критичари заиста вјерују у концепт у коме би се сви објекти у поменутој категорији срушили и аутоматски обезбиједио смјештај породицама, при чему рушења коштају хиљаде и хиљаде еура, која падају на терет оних којима се руши објекат, а процедуре наплате трају дуго. Такође, значајно питање је и питање санације простора, што се у неким случајевима показало немогућим.

ПОБЈЕДА: Зашто је овако важан закон четири године био у скупштинским фиокама?

ГВОЗДЕНОВИЋ:Предлог закона је у Скупштини од 2012. године. За четири године, колико је био у фиоци, нијесмо добили подршку, нити коалиционог патрнера, нити осталих клубова. Вријеме је да престанемо са политизовањем пројеката, посебно оваквих, који се директно и непосредно тичу квалитета живота великог броја грађана, и да кренемо у његову реализацију са јасним циљем, без идеолошких флоскула и нереалних очекивања. Ово је мој искрени апел и порука свима.

Недостатак документације као алиби

ПОБЈЕДА: У Црној Гори има око сто хиљада нелегалних објеката. Ко је одговоран за овакво стање?

ГВОЗДЕНОВИЋ: Неформално изграђена насеља у Црној Гори су постојала и настајала непрекидно, но њихов број се нагло повећао током деведесетих година прошлог вијека. Оваква ситуација великим дијелом је посљедица недовољне и неадекватне планске документације, демографских процеса као посљедице ратних дешавања и великог прилива избјеглица, економског статуса државе и становништва, планске "непокривености, неадекватног надзора (државног и локалног), неадекватних административних капацитета, мањка одговорности неформалних градитеља...
Иако се недостатак планске документације наводи као један од разлога за настанак бесправне градње, мислим да се овај аргумент пречесто користи као алиби. Јасно је да нико није у зони морског добра или националног парка или на Малом брду одлучио да узурпира земљиште и сагради нелегални објекат зато што ту није било планског документа. Укратко: људи нелегално граде јер имају калкулацију да се то исплати, да неће бити санкционисани и да је тако јефтиније него градити легално.Држава, иако је одговорна за планирање и уређење простора, до сада није имала правог одговора за проблем пред којим се налази. Јавност је по правилу за ред, законитост и правну сигурност, али када је у питању санкционисање неформалне градње грађани и јавност су мање одлучни.