Мања слова Већа слова РСС
>

Интервју министра Гвозденовића за агенцију МИНА Бусинесс

Интервју министра Гвозденовића за агенцију МИНА Бусинесс
Датум објаве: 12.09.2016 10:07 | Аутор: Министарство одрживог развоја и туризма

Испис Штампај страницу


Приходи од туризма би ове године, према процјенама Министарства одрживог развоја и туризма, требало да премаше 850 милиона ЕУР, док би сезона могла бити рекордна, саопштио је ресорни министар, Бранимир Гвозденовић.

„Црну Гору је у првих седам мјесеци посјетило 864,09 хиљада туриста, 3,7 одсто више него у истом периоду претходне године. У првих седам мјесеци остварено је 5,23 милиона ноћења, 0,5 одсто више него у упредном периоду“, казао је Гвозденовић агенцији Мина-бусинесс.

Он је додао и да информације којима располаже Национална туристичка организација (НТО) указују на то да је август премашио сва очекивања и да је према броју туриста, ноћења и промету најбољи август до сада.

“Прва седмица септембра биљежи сличан тренд, односно скоро 20 одсто туриста више него у истом периоду прошле године, а одличне су и најаве за октобар”, рекао је Гвозденовић.

Он је навео да је, према процјенама Централне банке, у првих седам мјесеци остварено око 400 милиона ЕУР прихода, што показује раст у односу на претходну годину када је у истом периоду приходовано 385 милиона ЕУР.

„Као што је евидентно, главна сезона је боља од претходне, па се очекује и да постсезона буде боља, како у приморским, тако и у сјеверним општинама. Када говоримо о структури гостију она је различита у предсезони и сезони. У предсезони и постсезони углавном су то гости западноевропских тржишта, који не долазе искључиво због сунца, мора и плажа, већ више уживају у љепотама Црне Горе, природи, у активном одмору“, саопштио је Гвозденовић.

Он је казао да су ту главна емитивна тржишта - Њемачка, Велика Британија и Француска, док је ове године изузетна тражња била из Холандије, одакле су након 30 година уведени и чартер летови.

„Што се тиче шпица туристичке сезоне, главни гости стижу из Србије, региона односно Босне и Херцеговине (БиХ) и Македоније, као и са тржишта Русије. Та тржишта су константно присутна у Црној Гори“, рекао је Гвозденовић.

Он је додао да су највећи број ноћења остварили гости из Русије и Србије, за којима слиједе БиХ, Француска, Украјина и Велика Британија. Забиљежен је и раст броја туриста из Словачке 74 одсто, Шпаније 55 одсто, Холандије 54 одсто, Турске 45 одсто, Бугарске 43 одсто, Велика Британија 42 одсто, Италије 30 одсто и Албаније 21одсто.

„Од ваневропских земаља, највећи раст је забиљежен код туриста из Израела 124 одсто, Чилеа 81 одсто, Новог Зеланда 45 одсто, Бразила 32 одсто, Аргентине 28 одсто и Јужне Африке 20 одсто“, прецизирао је Гвозденовић.

Он је навео да је према подацима Аеродрома Црне Горе, промет авиона у првих седам мјесеци био већи 9,7 одсто, а путника 10,9 одсто у односу на претходну годину.

Према подацима Монтепута, кроз тунел Созину је прошло 19,4 одсто више возила и остварен је приход 16,1 одсто већи него у упоредном периоду. Подаци Националних паркова (НПЦГ) показују да је продато 2,6 одсто више улазница и да је евидентиран раст прихода од 0,55 одсто.

Гвозденовић је саопштио и да је у Хотелској групи (ХГ) Будванска ривијера у првих седам мјесеци остварено повећање физичког обима промета од око пет одсто у односу на упоредни период.

„Раст броја туриста у Црној Гори, који се континуирано повећава сваке године, свједочи о растућем значају туризма, између осталог и у привлачењу инвестиција, креирању нових послова и радних мјеста, стимулисању развоја приватног сектора и већем приливу новца усљед потрошње коју остваре туристи“, казао је Гвозденовић.

Он је додао да је прошле године број туриста био 19 одсто већи него 2012. године. Број остварених ноћења прошле године је у односу на 2012. годину порастао 20,8 одсто.

„У периоду од почетка 2012. године до почетка ове, приход од туризма је порастао 14,4 одсто, односно са 700 милиона на 801 милион ЕУР“, рекао је Гвозденовић.

Он је саопштио да су, захваљујући одговорној политици и пажљивом третирању приоритета у претходном периоду, створени услови и почета реализација капиталних пројеката у туризму, као што су Порто Монтенегро, Портонови, Луштица Баy и Плави хоризонти.

„Створени су предуслови и за почетак реализације великих туристичких пројеката на сјеверу, на Бјеласици и Комовима. Реномирани хотелски брендови, као што су Аман, Регент, Рамада, Иберостар и Хилтон, присутни су у Црној Гори, док је уговорен долазак Оне&Онлy-а, Ритз Царлтона, Цхедиа, Wестина и Фоур Поинтс бy Схератона“, навео је Гвозденовић.

Он је подсјетио да је у циљу унапријеђења регулаторног оквира донешено више законских и подзаконских аката, а приступило се и изради новог Закона о туризму, чија ће рјешења омогућити интензивнији развој недовољно развијених подручја са акцентом на сјеверни дио Црне Горе, ширу подстицајну политику развоју хотелског бизниса, нове пословне моделе, као и ефикасније сузбијање пословања у сивој економији.

„Текућа политика и развојна стратегија Црне Горе препознају туризам као кључни привредни сектор чији економски капацитет је претпоставка динамичног развоја и раста бруто домаћег производа (БДП) у наредном периоду. Црна Гора је значајно унаприједила пословни амбијент, што је резултирало високим нивоом инвестиција, посебно у туристичком сектору кроз укидање обавезе плаћања накнаде за комунално опремање за градњу хотела категорије четири и пет звјездица, увођење прогресивне стопе опорезивања која омогућава веће пореско оптерећење хотелских објеката са три и мање звјездица у приоритетним туристичким зонама, смањење годишњег пореза на непокретности до 30 одсто за хотеле са четири звјездице и до 70 одсто за оне са пет звјездица, што је резултирало високим нивоом инвестиција, посебно у туристичком сектору“, казао је Гвозденовић.

Он је навео да је 2012. године у Црној Гори било 84 хотела са четири звјездице са 10,28 хиљада лежаја, док их је ове години 131 са 15,6 хиљада лежаја.

„У 2012. години било је пет хотела са пет звјездица са 805 лежаја, док их је ове године десет са 1,38 хиљада лежаја. Дакле, у овој години у односу на 2012. повећан је број лежаја у хотелима са четири и пет звјездица са 11,09 хиљада лежаја на 16,98 хиљада лежаја, што је повећање од 53,2 одсто“, рекао је Гвозденовић.

Он је додао да ће се увођењем снижене стопе пореза на додату вриједност (ПДВ) на услуге припремања и услуживања хране пића и напитака у хотелима са најмање четири звјездице у сјеверном региону, односно са најмање пет звјездица у средишњем и приморском региону, која ће се примјењивати од 1. јануара 2018, додатно подићи конкурентност туристичке привреде.

„У циљу равномјерног регионалног развоја покренут је низ пројеката који имају за циљ валоризацију сјевера, прије свега простора обухваћеног планом за Бјеласицу и Комове, а приоритет је развој скијалишта Колашин и Цмиљача у Бијелом Пољу, Жарски – Мојковац, као и Савин кук и Хајла, за која је већ опредијељен дио средстава“, саопштио је Гвозденовић.

Он је казао да је држава предузела низ активности како би се постепено обезбиједила неопходна туристичка инфраструктура кроз капитални буџет, док се у сарадњи са Инвестиционо развојним фондом (ИРФ) спроводе активности у циљу стављања у функцију неактивних хотела.

„Црна Гора је због географских карактеристика и степена развоја саобраћајне инфраструктуре, претежно авиодестинација. Уз координацију Министарства одрживог развоја и туризма, на наше тржиште ушле су три нискобуџетне компаније - Рyанаир, ЕасyЈет и Wиззаир. Доласком реномираних тоур оператора редовним и чартер линијама, Црна Гора је повезана са преко 80 дестинација, што је 33 више у односу на 2013. годину“, рекао је Гвозденовић.

Он је навео да је уз учешће националне авиокомпаније летове реализовало чак 38 авио компанија, дупло више него 2013. године. Урађене су, како је казао, и студије развоја Луке Бар као крузинг дестинације и спортског туризма, које ће бити полазиште за развој стратегија у тим областима.

Гвозденовић је најавио да ће кључне активности у туризму у наредном периоду подразумијевати наставак започетих развојних пројеката и стварање услова за реализацију пројеката на приоритетним туристичким локацијама, као што су Буљарица, Краљичина плажа Дубовица, Велика плажа, Валданос, Маљевик, херцегновски дио полуострва Луштица, Бјеласица и Комови, Дурмитор и Хајла.

„У наредном периоду приступиће се изради нове Стратегије развоја туризма. Уз стратешки маркетинг план чије доношење се очекује наредне године и иновирану Стратегију људских ресурса, поставиће се претпоставке за стварање предуслова са циљем одрживог туристичког развоја, смањења сезоналности, равномјерног регионалног развоја и позиционирање Црне Горе као висококвалитетне туристичке дестинације“, саопштио је Гвозденовић.

Планирано је и, како је додао, доношење стратегија за развој руралног, културног и наутичког туризма.

„Новим мјерама економске политике настојимо да инвестициони амбијент додатно унаприједимо, како би се подстакла улагања у објекате који су у складу са визијом Црне Горе као висококвалитетне туристичке дестинације“, рекао је Гвозденовић.

Он је најавио да ће се, у циљу подизања конкурентности, радити на даљем унапријеђењу пословног амбијента кроз обезбјеђење повољних кредитних средстава за развој хотелских капацитета и комплементарне турстичке понуде, подстицајну политику у сектору туризма, оптимизацији пореске политике и унапријеђење доступности.

„Развој постојећих и увођење нових хотелских оператера биће реализовати кроз више од десет вискоквалитетних миxед-усед ресорта. Поред постојећих брендираних хотелских оператера, од недавно су потписани уговори са Ритз Царлтоном, Цхедијем, Фоур Поинтс бy Схератоном и Wестином, а интересовање постоји и код других реномираних глобалних брендова“, рекао је Гвозденовић.

Он је додао да се до 2020. године планира градња или почетак изградње 50 нових хотела са 2,5 хиљаде кључева.

„Развој висококвалитетног туризма захтијева адекватне људске ресурсе, због чега ћемо посебну пажњу посветити развоју кадровских потенцијала кроз унапријеђење система образовања и спрово��ењем праксе у сарадњи са приватним сектором“, поручио је Гвозденовић.

Акценат ће, како је казао, бити и на унапријеђењу саобраћајне инфраструктуре кроз јачање интерне саобраћајне комуникације, капацитета аеродрома, изградњу водног терминала на Аеродрому Тиват, јачање капацитета Монтенегро Аирлинеса, увођење нових авиопревозника, развој мреже хидроавиона и хелиодрома на територији Црне Горе и унапријеђење туристичког саобраћаја на граничним прелазима.

„Настојимо да, сходно стратешком циљу развоја туризма, Црна Гора буде препозната као цјелогодишња туристичка дестинација. У том циљу реализују се активности на плану стварања диверзификоване и квалитетне понуде, развоју туристичких производа за циљне групе туриста и креирању и промовисању аутентичних туристичких атракција“, саопштио је Гвозденовић.

Он је најавио да и да ће Влада у наредном периоду радити на унапријеђењу визног режима и имплементацији електронске визе, како би се додатно олакшао и поједноставио долазак туриста у Црну Гору.