Мања слова Већа слова РСС
>

Интервју Марка Чановића за ДН Побједа: До „чисте“ дозволе у двије фазе

Интервју Марка Чановића за ДН Побједа: До „чисте“ дозволе у двије фазе
Датум објаве: 28.11.2016 14:10 | Аутор: Министарство одрживог развоја и туризма

Испис Штампај страницу


Примјена Закона о регуларизацији и легализацији неформалних објеката почеће од 1. марта наредне године. Овим законом се уређују услови и начин регуларизације и легализације неформалних објеката у које спадају стамбени, пословни и пословно-стамбени објекти, односно реконструисани дио постојећег објекта на којем су изведени груби конструктивни, грађевински радови најмање једне етаже, изграђени без грађевинске дозволе или супротно грађевинској дозволи. Поступак, како је за Побједу објаснио генерални директор Директората за развој становања Марко Чановић, се састоји од двије основне фазе и то легализације и регуларизације.

Подношење захтјева

- Легализација је у ствари рјешавање правног статуса објекта, са аспекта имовинско-правних односа, анализе статике и сеизмичке, односно провјере грађевинских стандарда, плаћања законом предвиђених накнада, доношење рјешења и упис истог у катастар непокретности. Регуларизација представља крајњи циљ, односно усклађивање изгледа објекта са смјерницама планског документа, која се завршава издавањем рјешења о регуларизацији и брисањем забиљежбе из катастра непокретности да је објекат изграђен без грађевинске дозволе објаснио је Чановић. Власник објекта, додаје он, након прве фазе добија рјешење о легализацији, а након након тога улази се у регуларизацију и постиже се крајњи циљ читавог процеса промјена амбијента.

- Дакле, легализација има за циљ испуњавање обавеза нелегалних градитеља према држави, тј. њихово увођење у легалне токове, а регуларизација има за циљ промјену амбијента, односно простора на којем су изграђени неформални објекти и њихово уређење у складу са условима предвиђеним планским документом. Другим ријечима, нијесмо жељели да једноставно препознајемо стање у простору, како се то често дешавало у земљама које су реализовале сличне пројекте, већ да ово заиста буде нова етапа у уређењу тих подручја на којима се налазе неформални објекти казао је Чановић. Процес, како објашњава, почиње подношењем захтјева (на прописаном обрасцу) надлежном органу са потребном документацијом.

Надлежност за поступање по захтјеву је постављена аналогно надлежности за издавање грађевинске дозволе, односно подијељена је између општинских служби и Министарства. Поступак се може иницирати за објекте који су уписани у катастар непокретности. Услов за покретање поступка јесте да су ријешени имовинско-правни односи на објекту и на земљишту на коме је објекат изграђен, што у случајевима гдје је неформални објекат изграђен на туђем земљишту значи прекид - замрзавање поступка легализације, који ће се наставити након рјешавања имовинско-правних односа, наглашава наш саговорник. Чановић објашњава и да уколико је питање својине над земљиштем и објектом ријешено, односно „чисто“ подносилац је дужан да достави тражену техничку документацију, прво премјер изграђеног објекта, који се иначе ради у поступку уписивања објекта у катастар, затим анализу статичке и сеизмичке стабилности објекта, за чију израду је дужан ангажовати овлашћено лице, односно привредно друштво, као и пројекат архитектуре који се израђује и доставља само за објекте који не спадају у објекте основног становања.

-Затим ће нелегални градитељ бити позван да достави доказе о плаћању накнада: накнаде за комунално опремање грађевинског земљишта, накнаде за изградњу регионалног система водоснабдијевања за општине Црногорског приморја и доказ о плаћању накнаде за легализацију, која износи 20 одсто од износа комуналија. Накнада за легализацију се не плаћа за објекте основног становања казао је Чановић. Након оцјене свих доказа, како наводи, надлежни орган доноси рјешење о легализацији, које је дужан доставити катастру ради уписа као и надлежном органу за припрему и спровођење планског документа.

- По доношењу рјешења о легализацији, приступа се реализацији друге фазе, односно регуларизацији објекта. Наиме, подносиоцу захтјева се издају смјернице за усклађивање изгледа неформалног објекта са условима предвиђеним планским документом. Смјернице ће садржати услове за унапређење визуелног идентитета објеката, на примјер врсту материјала фасаде и слично, а оставља му се рок од три године да поступи по истим казао је Чановић. Након тих три године или раније уколико такав буде захтјев подносиоца, доноси се рјешење о регуларизацији објекта, након чега се брише забиљежба у катастру да је објекат изграђен без грађевинске дозволе.

- Дакле, све до завршавања процеса регуларизације, а не само легализације, из катастра се не брише забиљежба да је ријеч о неформалном објекту. Према подацима Управе за некретнине, у Црној Гори има око 42.000 неформалних објеката. На питање ко је одговоран, Чановић истиче да се не може одговорити једном реченицом.

- Важно је нагласити да је феномен неформалне градње проблем или је био и већине земаља Европе. Овај проблем постојао је у мањој или већој мјери деценијама раније. Узроковале су га различите околности, рат, миграције, недостатак планске документације, неадекватан инспекцијски надзор, али и неодговорност самих нелегалних градитеља, тј. избјегавање плаћања накнада за комунално опремање и других трошкова. Ово министарство је стога било то које је иницирало уношење дјела бесправне градње у Кривични законик, као и било иницијатор формирања интерресорских тимова за борбу против бесправне градње. Тада се заправо 2008. године у највећем дијелу и стало на пут овом системском проблему, а истовремено са тиме расла је свијест грађана о неопходности да се своје стамбено питање рјешавају у оквирима закона тврди Чановић.

Примјеном овог закона почеће да се рјешава овај проблем са циљем увођења у систем свих нелегалних објеката, који процес ће резултирати повећањем квалитета живота свих грађана.

У питању је системски проблем, и када се на њему почело системски дјеловати, резултати су постали евидентни. Свакако, и сада свједочимо случајевима бесправне градње, али они су искључиво и само то, изоловани случајеви, а не структурни проблем државе закључује Чановић.
Оно што, како је додао, сад предстоји кроз овај пројекат регуларизације јесте амортизација посљедица које су настале у вишедеценијском периоду прије коначног обрачунавања са бесправном градњом, а у тај процес амортизације улазимо потпуно спремни.

Грађани ће добити уредну инфраструктуру и амбијент

Грађани овим процесом, како објашњава Чановић, добијају сва права над објектом: уписују га у катастар без оптерећења, дакле имаће ,,чисте папире, а самим тим и могућност да њиме слободно располажу на тржишту, заложити га и сл. Законом је експлицитно прописано да ће се средства сакупљена у процесу користити за изградњу неопходних инфраструктурних објеката на подручју гдје се објекти који се легализују налазе. Самим опремањем тих простора очекује се да ће и вриједност објекта који се налазе на тим просторима повећати. Нелегални градитељи биће ,,своји на своме, уз уживање бенефита као што је изградња околних путева, вртића, паркова, сређивања комуналне инфраструктуре у глобалу, тј. усљед свих процеса које регуларизација повлачи за собом поручује Чановић.



Н. КОВАЧЕВИЋ С. ПОПОВИЋ