Мања слова Већа слова РСС
>

Интервју министра Радуловића за Дневне новине

Интервју министра Радуловића за Дневне новине
Датум објаве: 31.12.2016 14:21 | Аутор: Министарство одрживог развоја и туризма

Испис Штампај страницу


Значајно поједностављивање процедура за добијање грађевинских дозвола биће један од првих корака који ћу, као министар одрживог развоја и туризма, предузети у области простора и планирања, јер администрација не смије бити препрека инвеститорима, казао је Дневним новинама први човјек ресорног министарства Павле Радуловић. У интервјуу за Дневне новине, Радуловић је казао да ће у фокусу његовог дјеловања бити и животна средина, али и рад на продужењу сезоне. Од 2017. очекује да ће донијети веће приходе у туризму, који су у години за нама били рекордни.

ДН: Недавно сте именовани за министра одрживог развоја и туризма. Како оцјењујете уређеност ресора који сте преузели и шта ће бити у фокусу Вашег дјеловања у наредном периоду?

Радуловић: Министарство одрживог развоја и туризма је веома комплексно, будући да се састоји из три цјелине које су на први поглед различите, али на много начина повезане. У наредном периоду покушаћу да, заједно са тимом професионалаца, нађем најбоље начине да одлуке које се доносе појединачно за сваку од њих не ремете него унапређују и остале области. Конкретно, у области простора и планирања један од првих корака биће значајно поједностављивање процедура када су у питању грађевинске дозволе. Администрација уопште мора бити ажурна, а њено пословање подстицај, а не препрека инвеститорима. Када је у питању туризам, без обзира на добре резултате претходне сезоне, морамо плански дјеловати како бисмо подстакли пред и пост сезону. Довођењем нових оператера имаћемо прилику да значај но промовишемо земљу и зарадимо новац, али оно што је дугорочно још важније, јесте да је то прилика да усвојимо нове стандарде пословања. Данас се у свијету услуга изузетно цијени и у том смислу морамо бити конкурентни. Такође, веома је значајно да увежемо потенцијале које имамо. Када наша понуда и попуњеност хотела буде цјелогодишња, можемо рачунати на озбиљан заокрет нашег становништва ка осталим гранама привреде, на првом мјесту пољопривреди. На тај начин имат ћемо коме да понудимо домаћи производ, а привредницима омогућимо сигуран пласман и у крајњем сигурну будућност у пословању. Животна средина ће такође бити у мом фокусу рада, јер сматрам да је простор који имамо драгоцјен, а његово очување обавеза коју имамо према нама самима и будућим генерацијама. То не значи да не треба да на најбољи начин оживимо туристичку понуду на тим просторима, напротив. Знам да у свијету постоји много већ провјерених начина да развој буде у функцији очувања природе и на опште задовољство и добробит становништва. Постигнут је велики успјех са Поглављем 27 које се тиче животне средине. Пред нама је тежак период испуњавања свих прописа који из њега произилазе, али ме посебно радује што ће спровођењем таквих стандарда дугорочно становништво осјетити конкретне бенефите.

ДН: Каква су Ваша очекивања од предстојеће сезоне?

Радуловић: Према свим расположивим подацима 2016. година је била рекордна, како по броју остварених туристичких долазака и ноћења, тако и када су остварени приходи у питању. Чињеница је да смо једна од ријетких туристичких дестинација која је успјела да одржи раст туриста, ноћења и прихода дуги низ година и вјерујем да ћемо тај позитиван тренд наставити и у годинама пред нама. Конкретно, од наредне Ијетње туристичке сезоне очекујем још већи раст остварених ноћења и раст прихода, већу посјету у вансезони, већи број туристичких долазака са емитивних тржишта земаља ЕУ, раст посјета на сјеверу Црне Горе и бољу валоризацију бројних потенцијала на том подручју. Према очекивањима, у 2017. ће бити настављен позитиван тренд, тј. прогнозира се повећање за три до четири одсто свих показатеља туристичког промета, тиме и прихода од туризма, у односу на овогодишње резултате.

ДН: Продужење сезоне један је од приоритетних циљева свих туристичких посленика. Шта сматрате да треба преузети како би се он остварио?

Радуловић: Као што је познато, шпиц сезоне у нашој дестинацији је увијек изузетно добро попуњен, можда чак и превише, па је наше жеља да пред и постсезона буду знатно боље посјећене како би се инфраструктура у шпицу сезона мало растеретила. Да бисмо привукли већи број туриста у вансезони морамо имати конкурентне цијене за тај период године, али и богату понуду којом ћемо привући туристе. Свакако квалитет понуде мора бити на високом нивоу током цијеле године. Шансу видим у диверзификацији понуде односно у конгресном, спортском, здравственом, културном, вјерском и руралном туризму. Ови посебни облици туризма могу значајно допринијети бољој посјети у вансезони, уз адекватне туристичке аранжмане. Ту су присутне и бројне манифестације, којих је из године у годину намјенски све више управо у овом интервалу. Са друге стране, са туристичком привредом и авиокомпанијама морамо радити на креирању повољнијих и атрактивнијих туристичких аранжмана у вансезони, са посебним освртом на сјевер Црне Горе.

ДН: Колико је потребно нових хотела Црној Гори?

Радуловић: Стратегијом развоја туризма Црне Горе до 2020. године приоритет је дат изградњи хотелских капацитета високе категорије који, сходно бројним истраживањима, у највећој мјери доприносе позитивним ефектима на БДП, запосленост, те смањују сезоналност. Од 2012. године до данас добили смо 57 нових хотела високе категорије, односно са четири и пет звјездица, са близу 5.000 нових лежаја, што у процентима износи повећање од 53,2 одсто у односу на 2012. Само током 2016. добили смо 20 нових хотела високе категорије, од чега 18 са четири звјездице и два нова хотела са пет звјездица и укупно 2.063 лежаја. Ускоро се очекује отварање још једног новог хотела са пет звјездица у приморском региону. Тренутно стање у хотелској индустрији Црне Горе је око 40.000 лежајева, а стратешким документима предвиђа се око 70.000 недостајућих кревета, што чињенично показује да су нам неопходни додатни хотелски капацитети. Сматрам да је важно да се настави са овим трендом изградње уз максимално поштовање урбанистичких стандарда, како би дошло до равномјерног развоја и како би се избјегло претрпавање инфраструктуре, прије свега на Приморју. Сјеверу Црне Горе су потребни велики хотели високе категорије како би се туристи дуже задржали и како бисмо створили базу за масовнији развој, прије свега, спортско рекреативне понуде али здравствене.

ДН: Посљедњих година црногорски туризам привукао је свјетске туристичке брендове. Има ли интересовања за улазак на тржиште неког познатог бренда који би инвестирао у туристички развој сјевера Црне Горе?

Радуловић: Иако потенцијали сјевера још нијесу реализовани у мјери у којој желимо, храбри чињеница да већ дужи низ година овај регион све више тражен и да је све већи број, првенствено страних, туриста присутан на сјеверу. Такође, посебно нас радује да је пажња инвеститора са југа почела полако да се премјешта на континентални и сјеверни дио наше државе. Старwоод група је преузела бивши хотел Липку у Колашину, чије је отварање реновираног хотела Фоур Поинтс Бy Схератон уприличено почетком децембра. У току су припремне активности за изградњу Wестин Колашин Ресорта на локацији испод ски стазе Колашин 1450, чије отварање се очекује у 2020. години. Оба хотела ће запошљавати око 250 људи. Сем тога, још неколико хотела у континенталном дијелу и на сјеверу добило је нове власнике и одвијају се или ће ускоро отпочети активности с циљем њиховог стављања у пуну функцију. Ово су неки од резултата који су постигнути планираним активностима, а који представљају најбољи начин оживљавања сјевера. Могућност запослења, размјена искустава са људима ван ове земље, најбољи су пут и за економски и социолошки развој једног подручја. Међутим, не треба заборавити и одлуке Владе и рад на легислативи како би се што боље развила туристичка понуда, посебно на сјеверу. Подсјетићу да је Влада крајем јула донијела Одлуку о додјели средстава за подстицање директних инвестиција, вриједности од скоро 20,5 милиона еура, које се односе на хотеле и фабрике на сјеверу Црне Горе. Такође, у наредном периоду приступиће се изради нове Стратегије развоја туризма.


ОЧЕКИВАЊА ОД НОВЕ ГОДИНЕ

Од наредне љетње туристичке сезоне очекујем још већи раст остварених ноћења и раст прихода, већу посјету у вансезони, већи број туристичких долазака са емитивних тржишта земаља ЕУ, раст посјета на сјеверу Црне Горе и бољу валоризацију бројних потенцијала на том подручју.


Интервју је објављен у издању „Дневних новина“ од 31.12.2016.