Мања слова Већа слова РСС
>

Смањење последица загађења ваздуха

Смањење последица загађења ваздуха
Датум објаве: 16.01.2020 15:30 | Аутор: Министарство одрживог развоја и туризма

Испис Штампај страницу Доwнлоад Доwнлоад


Загађење ваздуха - амбијенталног али и оног у просторима за становање представља један од најзначајнијих ризика по здравље који угрожава све категорије становништва. Предузимање мјера за заштиту и унапријеђење здравља као и побољшање квалитета ваздуха у животној и радној средини као и амбијенталног ваздуха је домену личне и друштвене одговорности свих елчемената друштва - појединаца али и правних лица.

Ко је у посебном ризику?
Ризк од нарушавања здравља као посљедице удисања и изложености прашкастим честицама (ПМ честицама) у загађеном ваздуху није једнак за све категорије становништва – неке категорије становништва су под већим ризиком и оне укључују:
• Особе са болестима срца и крвних судова,
• Особе са хроничним болестима плућа и органа за дисање ,
• старије особе и дјецу које су и под највећим ризиком од изложености овим честицама.
• труднице, и новорођенчад
• гојазни
• особе са хрничним метаболичким болестима као што је дијабетес

Посљедице краткотрајног излагања
Као посљедица краткотрајног излагања загађеном ваздуху и код здравих људи настају симптоми као што су су иритација слузокоже очију, носне шупљине и грла, кашљање, стезање у грудма, отежано дисање. Ови симптоми настају привремено и нестају када се поправи квалитет ваздуха.

Опасности за дјецу
Код дјеце постоји већа вјероватноћа да ће бити изложена загађеном ваздуху, јер често проводе више времена на отвореном, учествују у различитим актвностима и игри, а притом удишу више ваздуха по килограму тјелесне тежине у односу на одрасле особе. Дјеца су такође осјетљивија на загађенње ваздуха у односу на одрасле обзиром да су њихови дисајни путеви још у фази развоја. Осим тога, код дјеце постоји већа вјероватноћа за јављања астме у односу на одрасле, што додатно повећава ризик.

Опасности за хронично обољеле
Особе с болестима срца и крвних судова укључују све особе с познатим болестима коронарних артерија, исхемијске болести срца, особе које имају или су имале ангину и/или срчани удар, операције на срцу (нпр. стент, бајпас), затајења срца, аритмије, периферне васкуларне болести, пролазне исхемијске нападе или цереброваскуларне болести. Код особа са болестима срца и крвних судова, излагање загађеном ваздуху ће узроковати погоршање симптома и болести чак и ако се симптоми не осјећају непосредно. Ова група укључује и старије особе, јер постоји вјеројатноћа да имају недијагностификоване болести срца и крвних судова, као и особе с вишеструким факторима ризика, као што су особе са шећерном болести, високим крвним притиском, повишеним холестеролом, особе које конзумирају дуван и сл.
Особе које имају неку болест плућа и органа за дисање (укључујући астму и хроничне опструктивне болести плућа), неће бити у могућности да дишу дубоко и снажно као што то иначе чине када ваздух није загађен. Ове особе могу искусити симптоме као што су кашаљ, бол у грудима, отежано дисање, замор.

У случају јављања наведених симптома потребно је обратити се изабраном љекару, као и слиједити упутства у погледу узимања терапије и лијечења болести код пацијената који су на терапији.

У погледу посљедица дуготрајног излагања загађеном ваздуху Институт за јавно здравље је у сарадњи са експертима Свјетске здравствене организације и партнерским институцијама у Црној Гори крајем 2015 и почетком 2016 године спровео студију процјене утицаја загађења ваздуха на здравље у Црној Гори која је обухватила градове Пљевља, Подгорицу и Никшић. Подаци из студије указују на то да су више од 250 пријевремених смртних случајева и 140 пријема у болницу на годишњем нивоу у ова три града, као и низ других здравствених посљедица директно повезани са излагањем ПМ честицама чије су концентрације премашивале препоручене концентрације од стране Свјетске здравствене организације.
Знатан дио овога утицаја се може приписати загађењу ваздуха који се јавља у зимским мјесецима усљед сагоријевања како чврстих горива (дрвета и угља) која се користе за гријање у домац́инствима, повећаним интезитетом саобраћаја, тако и метеролошким условима који погоршавају загађење у зимском периоду. Сагоријевање чврстих горива за потребе припреме хране и гријање такође значајно повец́ава укупну изложеност загађеном ваздуху станара куц́а које користе чврсто гориво за кување и гријање због директног стварања загађења у затвореним просторима.

Препоруке запоступање током трајања повишеног загађења ваздуха
• Смањите и одржавајте физичку активност на ниском нивоу;
• Избјегавајте активности на отвореном
при којима дишете брже или дубље. Преферирајте шетњу умјесто трчања или активности у унутрашењем простору.
Избјегавајте прометне улице и саобраћајнице гдје је концентрација респирабилних честица већа услед загађења која потичу од превозних средстава (аутомобила, камиона и сл.).
Боравите у затвореном простору у подручју са што је могуће чистијим ваздухом. Нарочито је битно да безбиједити да је просторија за спавање најмање угрожена спољашњим и унутрашњим загађењем. Добар избор је да просторија обавезно буде без уређаја за гријање простора фосилним горивима. Ако соба има прозоре који су окренути ка саобраћајници или треба их држати затворене.
Користите клима уређаје или системе гријања који имају одговарајуће филтере или су дизајнирани тако да не увлаче спољашњи ваздух у просторије за боравак. Ако грејно тијело пружа могућност коришћења свјежег спољашњег ваздуха, треба онемогућити унос свјежег ваздуха споља.
Редовно одржавајте и чистите филтере ваздуха, како би се омогућио добар проток ваздуха у затвореном простору. Уређаји за пречишћавање ваздуха могу помоћи у поправљању квалитета вадуха у затвореном простору, али треба водити рачуна да се не користе овакви уређаји који производе озон, јер ће се у том случају повећати загађење у стамбеном простору.
Смањите загађење ваздуха у вашем дому тако што ћете укинути пушење у просторијама у којима боравите, системе гријања прилагодити и примјењивати оне који не стварају унутрашње загађење и ПМ честице, избјегавати коришћење свега што сагоријева као што је дрво у каминима, отвореним ложиштима, уређаје за гријање просторија фосилним горивима, плинске шпорете и шпорете/пећи на чврста горива.
Водите рачуна при одржавњу чистоће у затвореним просторијама. Чишћење покреће честице које се већ налазе унутар ваших просторија, стога треба по могућности користити усисиваче који имају филтере који задржавају честице у високом проценту (нпр. ХЕПА филтер). При чишћењу треба дати предност влажном чишћењу које може помоћи у смањењу количине прашине.
Када се квалитет амбијенталног ваздуха побољша, треба отворити прозоре и провјетрити просторије.
Обичне маске које се користе за заштиту од прашине нису ефикасне. Ове маске су дизајниране за честице већег промјера и неће заштитити ваша плућа од малих честица, као што су респирабилне честице промјера 10 µм или 2,5 µм. Шалови и мараме око главе такође неће помоћи.
Пратите препоруке од стране Агенције за заштиту природе и животне средине као и временску прогнозу како би што боље планирали активности за вријеме када се побољша квалитет ваздуха, као што је на примјер појава вјетрова који доприносе чишћењу ваздуха. Када се квалитет амбијенталног ваздуха побољша искористите ово вријеме да боравите на отвореном.
Пратите упутства локалне хигијенско-епидемиолошке службе и Института за јавно здравље у циљу превенције и заштите здравља у случајевима повећаног загађења ваздуха.

Утицај загађења ваздуха на здравље у Црној Гори